Strofa:1
Teski su snovi kad nesto crno uvek te napada
Pa se ponekad bojim oci ja da zaklapam

Taman se spakujem al me vrati neki stranac
Kaze nema mesta za tebe i otme mi ranac


U beloj sobi se budim,bez prozora i vrata
Samo kratak kanap sa omcom za oko vrata
Tunel ispisan pisanim citkim slovima sitnim

Poceo sam da citam al polako se budim

Opet strah da zaspim al polako u san tonem

Sat nekako lako otkucava al ko da je usporen
Gledam prizor ljudi za platu u blatu do kolena
Posao da pomognem al u govnima iz korena


Stolica sveca sibice nema da upalim
Nikog ne vidim pa nem kome da se zalim

Tela ko od zombija ne naspavani um!@$^i
Prazni umovi bez nade al smo ipak u!@$^i
Refren:

I svi koracaju putevima snova
Da bez misli ko kisa pada im lova
Al meni samo treba ta prokleta ljubav

I jedna zelja da uvek ostanem budan

Strofa:2

Ovde se rodis bolestan,al bolestan i umres
Kunes se da neces,al ponekad i uzmes
Tones iako si ubedjen da ces da isplivas

Pa rivas i glavom klimas,al nista ne kapiras

Sanjam snove o kojima ne pricam cesto

Gde i brdo love ne mozes nazvati srecom
Gde te niko ne razume da si dete koje ume
Koje trune jel se truje,koje u srecu ne veruje


Nesto poput ajkule ja gorko ispljunem
Al ipak dalje putujem putevima do krune

Kroz trnje i oluje silne bolesti depresive
Dane sjebane i sive i testove pozitive


Nekad mi se cini ko da san odavno je java
A umor me muci al i dalje bojim se da spavam
Umor od zivota cak je umorna i nota

Ako pricate o bolu ja odavno sam poliglota