Daj mi snage Boze, daj mi smernice,
ja sam umetnik, oni kroz sranja idu pesice,
bez precice, kroz sive ulice, bez gumice

se brisu molitve i snovi sa klupice,

gde sada sanjaju neki novi psi,

neki novi mi, brate, dobri ili zli,
uglavnom neodlucni, nesvesni ...
buntovni i alavi, a kao crvi zgazeni,


strastveni al' balavi, budni ali zaspali ...
Za iskren osmeh zahvalim, na svaki kez uzvratim,

jer u suprotnom, brate, ja sam gubitnik ...
Ja sam bolesnik, gradski pesnik, Boziji vernik.


Osecam prezir, u grudima nemir, haos u glavi,
... i niz grlo bensedin ... takav malo vredim.
tada nisam znao da gresim ... samo sam trazio

njen pogled bez svesti ... sve mor'o sam da pustim,
moram da odmorim, jer previse tereta nosim ...



refren:


I znam da ludim, al' ipak moram dalje,
odraz lica gubim, al' moram da ga nadjem.
Snagu da skupim, misli da budu ciste.

dani unazad, morace da me puste.



verse 2:

Ne trazi vrednosti, u bezvrednim ljudima,

i ne trazi stabilne veze sa labilnim curama.
Kad spucaju emocije tad pucaju lobanje,
kad spucaju ulice, probaj da izbegnes rokanje.


Brate nemoj da mi leras klinacke price,
sve to pros'o sam jos dok nisi izas'o iz picke.

I znam da ludim, jer sa kosmarom se budim,
i nemoj da se trudis jer me svakako gubis.


I sto bi rek'o Corba nemoj ici mojom ulicom,
i nemoj nikako brate s bivsom curicom,
jer ona sada seta s tigrastom bundicom,

jer ona gleda svet, tom papirnom novcanicom.

Sinak, prati moje korake, ali nemoj ici njima,

ne daj da te obgrle, i da te namame na poraze,
ti dani prolaze, te godine odlaze,
probaj normalan da ostanes ...