Tekst : Vers 1:
Sklapam oci pocinjem da sanjam jako cudan san,
ja u Dobrinjskom sam parku ,al' to nije moj kraj ,

srecni par na klupi pored , nikog' ne ganja policija
klinci su na kosu , gledam nasmijana lica .


Nema trave ilegale , nema spriceva pod klupama ,
svi imaju za zivot niko u sranje ne upada ,
svakog prvog ljudi naplate maksimum svog truda ,

sreca ne mjeri se kesom svima ljubav je valuta !

Zidovi su cisti , nema rupa od gelera ,

otpada van korpe ne vakcinisanih kerova ,
zivot k'o idila jer svi vjeruju u Boga ,
svi voze fina kola , benzin jeftin je k'o voda


Nema spomenika zrtvama minuloga rata ,
nije bitna vrsta vjere ,svi se gledamo k'o braca

ako otvorim oci za tren cu da se pogubim ,
realnost negativ, pa ne zelim da se probudim


Ref:
Kada ponovo se rodimo , mozda bice bolje ,
ja cu opet bit' na cosku ,ako budem im'o volje ,

strah me zaspat , jer cu imat' nocne more
pa u svom sivom parku pravim rekvijem za snove . x2


Vers 2 :
U trenu san se mjenja , sada sanjam stvarnost ,
sivi park mracno nebo sada kapiram - REALNOST!

Lica srecnih opet mjenja , policijiska rotacija
pos'o do ''XL-a'' ,ali u toku je racija .


''Opet valjas djeci ?'' pita pandur isfrustriran,
''ma nije'' kaze diler: '' nosim kuci da degustriram ''
Svuda dvolicnost i zloba , nigdje ne vidim ja slogu ,

oni klinci s' kosa sad' u haustoru se bodu .

Cura preklinje i moli, decko udara je pesnicom ,

lijevom cupa za kosu dok udara je desnicom ,
'' Hej! Nemoj, stani, cekaj, polako ba !@$&e''
smirujem i shvatam to je onaj par sa klupe...


Pola drustva nema oca , mi smo ratna generacija ,
nije bitna tvoja dusa, puno bitnija je nacija ,

alarm budi me iz sna ne mogu da se pomjerim ,
ne zelim ni ustat' dok se ovaj svijet ne promjeni!