Vers 1:
Ponekad se pitam da li nesto ima svrhu,
i zasto dobri ljudi, tako cesto puknu,

zasto ne znaju da povuku rucnu,
pa onda kasnije traze pomoc strucnu.
ja sebe samog medju tim ljudima vidim,

naso razlog da umrem, trazim jedan da zivim,
prosto ne znam da l' umem, ali samog sebe krivim,
ortaci kad su mi trebali ja ne znam gde ste bili.

al' za sve ipak je kriva ona,
mala predivna, slatka k'o toblerona,
mnogo sam se puta poneo poput morona,

i dalje ne shvatam u cemu je fora,
ona deo je snova, kad snovi nisu kosmari,
ma koliko hteo to ne mogu da zaboravim,

uvek mi se pred ocima, njeno lice pojavi,
tek tada shvatim da i dalje u mom srcu boravi,
mikrofon ja, soba mrak i pljuga,

secam se kad rekla je da gleda me kao druga,
stigla je tuga, duza nego pruga,
ostao sam onaj ortak koji u mraku pljuga.

Refren:
jako los trip kad te stignu osecanja,
pa svakakve gluposti nocima sanjas,

jako los trpi kada jutrima se budis,
sve je protiv tebe, kol'ko god da se trudis. x2
Vers 2:

prica se nastavlja, od pocetka idemo,
nisam vam sve detalje lepo izneo,
mozda ni sam ja to nisam lepo video,

al' sam ipak pokus'o, nisam se stideo,
nije mi jasno zasto se uopste nerviram,
i zasto nekome na dlanu srce serviram,

a svak bi od njih sa njim da se igra,
bace ga zgaze ga, nije ih briga.
o kome ona razmislja dok ja mislim na nju,

kome prica lepe reci, kada nisam tu,
s' kim razmenjuje poglede, dok ja varim 'ksnu,
i zasto uvek moram, ja da budem drug.

secam se kad rekla je, ko da juce je bilo,
sklopila tuznu facu, rekla da joj je krivo,
sve je to lepo, ali to tako ne moze,

ajde reci mi bar ti, u cemu gresim Boze.
rekla je da ceni, sto bio sam iskren,
da gotivan sam dobar, al' drug i nista vise,

da ne mogu da dobijem sve odmah i sada,
tu je kraj cele price, zavesa pada.
Refren.