1 verse:

Bio miran djecak,isao redovno u skolu.

Nije bio kao drugi,nije volio lovu.
Nije se volio tuci,nije volio probleme,
Nije volio sranja,nisu ga zanimale trebe.

Jednog dana poceo je trenirati kosarku,
Dobro mu je islo pa je rekao glasno:"Uspjet cu"!
Bio je mnogo miran,slusao je roditelje.

Ali jednog dana pocelo ga mucit pitanje,
Zasto nije kao ostali,zasto nema veliku kucu,
Zasto nije mnogo bogat,zasto ne nosi skupu odjecu.

Mucila su ga pitanja,pa je poceo trazit odgovore,
Svaki dan je molio boga,da mu on pomogne,
Zazvonio mu je telefon,dok je ulicama lutao.

Mama plačući rece,bez oca si ostao.
Iz ruke ispade telefon,suza niz lice krenu,
U glavi ocev glas,bice sve u redu.


2 verse:
Nakon nekog vremena,bacio je kosarku,

Izabrao drugi zivot,otisao na ulicu.
Poceo je pit,svaku vece se opijao.
Samo da bi na sva ta sranja zaboravio.

Zelio je otici negdje mnogo daleko od svega.
Ali nije imao love,a nije znao ni kuda.
Zelio je pomoci mami,ali nije znao kako.

Jebi ga bio je dijete,nije mu bilo lako.
Poceo pusit travu,svi su govorili da je budala.
A on je pusio samo da bi zaboravio na sva ta sranja,

Svi su se pitali,zasto je sebi to radio.
Ali niko nije znao kako se on osjecao.
Svaki dan se krio od svih i mnogo plakao.

Jer je znao da je u ovom zivotu dno dotakao.
Nikom nije zelio zlo,al zelio je samo da jedan dan
Budu svi u njegovoj kozi da vide kako boli,