vec je treca godina, od kako od kuce daleko sam
nemogu sve kilometre na papir da stavim,
ali brate sve, od dole mi fali..

i polako blizi se jos jedna noc,
olovka i papir daju mi tu moc,
preda mnom je jos, nekoliko sati,

do zore bice dovoljno da sve na papir bacim,
sa sedamnaest godina, vec sam mnogo prosao
mnogo toga video, nesto nisam trebao,

ljudi nisu ko nekad to sam shvatio,
ti se pitas zasto, tuzne pesme snimam,
zasto sam stalno u bedaku, zar te bas zanima?

Zivot me je natero, rano sam u svicu otiso,
ostavio drugove, sa kojima do juce, u kraju sam blejao,
klupa stara ,tu ispred prodavnice,

tu smo najvise mi, provodili sate,
uvek svi na okupu, do zore dobro zezanje,
pravili smo dosta, dosta zaebancie

kazu sve sto je lepo mnogo kratko traje,
to se desilo meni, sudbina takva je...
Ovde nije kao tamo, cudni su ljudi,

svako uvek negde zuri, kao da su ludi,
dok setam se po gradu,gazim hladan beton,
svi me gledaju popreko,gde sam to dosao,

zar je stvarno, ovako moralo?
Bog gleda, al' narod odlazi daleko,
veci gradovi ih zovu, da postanu negde neko,

Vreme - preko, nista sveto, opet geto
Udjem u Bus, stavim sluske u usima,
opustim se,zatvorim oci,

slusam kako bit, lagano otkucava..





Neki ne shvataju, ali nekad je dijaspora, teza od zatvora,

previse napora, da sebi stvoris put,
ne znaju kad patis, i zasto si ljut,
i stalno isto pitanje, kako je tamo?

Nasmejem se rado, i kazem sve po starom,
Mnogi misle da, preko grane sve je lako,
ali ovo treba, doziveti i razumece, posle svako,

ovde pare, ne padaju s neba, jer ako nisi vredan,
boljeg zivota nema
svica jeste lepa, ali moja Srbija,

ma kakva god bila, za mene je najlepsa,
sveta zemlja sa najlepsim zenama ovog sveta,
sa najboljom hranom,sa najboljom rakijom,

koja te brzo,upozna sa patosom..