Uvod
Ror?ah (iz filma "Nadzirači"): ...the world will look up and shout: "Save us!"
And I'll whisper: "No."

(Marčelo)
Turbo-urbano ubrano iz najvećeg selja?tva ikad:
Tarzani truju Moglije da je grana poreklo svima.

Veleslalom velegrada: ?iroki lukovi oko smisla.
Vreme prostaka - "present simple", po piplmetru Pinka.
Glupani tripuju veličinu k'o Mario kad se naguta gljiva.

D?okerov osmeh iz mog bunkera, gde takvo sunce ne sija.
Rima pun ?ar?er, rafal nema ni tačku ni zarez,
moj prezir je ambis dublji no dupe Rebeke Linares.

Ne saučestvujem u sunovratu, ne menjam ćud za paru,
ne dr?im TV, nemam Fejsbuk, odbijam svu "rialiti" famu.
Nek ispira usta mojim imenom svako ko nema čime obraz:

naravno da me mrze, naravno kad sam Ror?ah.
Ne sedam za sto sa stokom, ne podr?avam ?und-stihiju,
za?mureću im na jedno oko samo ako mi ga izbiju

i progledaću im kroz prste samo kad mi oko u ruci dr?e.
Ja sam drugde. Tu ne pripadam. Ne lo?i se na moj hologram.
Nemam vere u revoluciju iz grla sinova bur?uja,

ni u krupne reči bunta sa tih sitnih, sitih usta.
Ne idem u klubove, jer me ne zanima dečja !@$^ografija,
niti bahatost pelena ?to su rasle na "Ranama".

Reset mozga svugde, al' devedesete nisu bile super,
posebno ne kad to ka?u nova deca sa očima boje kuge.
Ostajem nepotkupljiv, makar propao sa tri'es',

kad budem spao na prosjački ?tap, uzeću njime da bijem.

Refren: (Nensi)

Blagosloveni sjeb.
(Ministar)
I dra?i mi je sjeb nego da sam kao ti,

i radije ću biti sam nego kao svi.
(Marčelo)
Turpijam očnjake, al' podočnjaci odaju nameru.

?trcam otrov u ritam dok izgubljeni spavaju.
Variram od preosetljivog do neosetljivog.
Ne, nisam dobro. I srećom, nije izlečivo.


(Ministar)
Ovo je sahrana morala. Mi smo u prvom redu.

Sve? le? ?aljemo crvima da ga jedu.
Sjeban sistem vrednosti - to je vi?e nego očigledno
kad te ?ednog preko vode prevedu.

Al' sve je u redu, narod je navik'o na bedu...
Srpski film, brate: svi se međusobno jebu.
Prvo bude? jeban, onda ti jebe? keve...

Probudi se. Uključi mozak. Isključi TV.
Na TV-u je ?und, a u pauzama bajke:
ke? na ?tapiću sladoleda i na čepu flajke.

Najstvarnija stvar je rijaliti ?ou...
zato, daj taj majk da se nekom najebem majke.
Kad otvorim vatru, ja to radim bez grama po?tovanja,

bez dlake na jeziku, bez blama,
bez kompromisa - samo bes.
Vama treba ?amar da ispravi iskrivljenu svest.

Vest dana je da zlo nikada ne spava:
zlo je u kući, na ulici, u pesmama...
zlo je u nama, zlo nam teče kroz vene...

zlo nas vraća kroz vreme:
nazad u devedesete, brate, nazad na nulu,
na haos u dr?avi i zezanje u fulu...

teraj sve u tri lepe, pamet u vugla,
i dr?i distancu - dok ljudi tra?e spas preko Gugla.


Refren:
(Nensi)
Daleko dok gori svet.

(Ministar)
I dra?i mi je sjeb nego da sam kao ti,
I radije ću biti sam nego kao svi.

(Marčelo)
Turpijam očnjake, al' podočnjaci odaju nameru.
?trcam otrov u ritam dok izgubljeni spavaju.

Variram od preosetljivog do neosetljivog.
Ne, nisam dobro. I srećom, nije izlečivo.