O, kako boli kada te
samoca lako prestigne,
na pragu vrata srece tiho zatvori.

O, kako boli kada te
zetva tuge rastrgne,
na polju bola kisa suza sustigne.


Strah, treptaj oka umornog,
polen cveta uvelog,

oko mene ostavlja svoj miris u!@$^o.
Sve sto me nekad mucilo,
sto je nekad znacilo,

sad je tako nevazno,
jer tebe nema da me smehom ohrabris.


Ref.
Ni ja nisam nista jaca nego druge sve
i ta praznina pored mene tako plasi me,

bio si moj oslonac i senka,
onaj sto me uvek ceka,
kada zivot potopi mi zadnji brod.

I sad kad nisi pored mene,
kad sve nizbrdo mi krene,
ja po sobi cujem priguseni hod.


Sve sto me nekad mucilo,
sto je nekad znacilo,

sad je tako nevazno,
jer tebe nema da me smehom ohrabris.


O, kako boli kada te
oblak tame prekrije,
do srece sneg sve puteve ti zaveje.

O, kako boli kada te
zivot bedno obmane,
za tren sve snove ko prah ti razveje.