Novo jutro, novi stan,
istu sliku svaki dan gledam u ogledalu.
Ista greska ponovo,

caj od nane, sipam so,
mozda je i namerno.
Jer to sto me sladilo, odavno me ohladilo.


Chorus:
Mogu ja najponosnije

tugu nositi, i opsovati, i oprostiti,
sve sto tebe je na smrt plasilo
samoj sebi sam strasilo.


Sve se nadam bice bolje,
kad' isecem stvari tvoje na sitne krpice.

Onda kajem se do zore
da ja nemam nista tvoje, to mi je najgore.
Sve u onoj nameri

da pobegnem od ljubavi.

Chorus