Evo, stize pocetak kraja. Pise se novi stih.
Opet sam protiv svih, ne tako dobar i tih.
Za jedne jos sam glodar; za druge liricki gospodar.

Statisticki pljuvan vise, nego delija i grobar.
Glava usijana, nakon deset dugih 'dina.
Sve je isto, tu smo vi i ja, mikrofon i bina.

Gruva bit, izbija zestina, uz reci bludnog sina.
Nekad radili iz ljubavi, sad' se trazi gotovina.
Ne konta me sredina, gradskog karantina.

Zauvek ostaje u srcu, covek postao je slina.
Popravi odnos, u dusi si sljam, popusi mi ponos,
ne gusi me svojim podvigom, ne vuci me za nos.

Prosao pakao, kapiram: ruka ruci se ne pruza.
I najzad me dotuci, bruka skroz me razoruza.
Na poklon ruza, uz osmeh hvatam curu oko struka.

Buka pocinje da smara. Postedi me svojih muka.

(S.PRO)


Budi srecna zbog mene i sto sam otis'o daleko.
Sto isplatio se trud, doslo je to sto sam cek'o.

Hvala gradu sto je trpeo mene urokanog petkom.
Kada mnogo znaci voznja, nađe se i zeton.
Dvadeset i neko leto, kuca isti tempo.

Bilo je tu svega toga, ko se ne bi sec'o
kada pojuri te rija, pa zavrsis u stanici;
kada oci su ti krvave, pa ne bi kuci mamici,

jer znas da ce da panaci, a pod nogama varnici?
Kasno je da kocis, bolje se jos malo zaleti.
Retko znao za meru, pa cesto glavom lupao,

posle sklapao rime i sa svojim psima lutao.
Ritmom plove teze reci, ne odustajem od igre.
Ljudi svasta pricaju, to nije deo moje brige.

Ratujem sa sobom, dobro je dok vreme ide
i evo, cekam jedno hvala, do tvoga uva da stigne.


(JANZOO)

Budi srecna sto sam postig'o, sve o cemu sam sanj'o.

Nekad' jako sam te voleo, zivot sa tobom mastao.
Al' kazem hvala zivotu, za svo to iskustvo steceno.
Hvala sto ne boli, ono sto je nekad' peceno.

Sad' stojis ispred bine, moje hvala poslusaj.
Hvala sto znam ko je sve covek pokusaj.
Hvala sto ne znam kad' mi je zadnji otkucaj,

pa zivim bas spokojno sve dok ne odem u raj.
A, ako ti si taj, moje hvala svima preneces.
Shvatices da nisam samo onaj koji blebece.

Shvatices sve reci, bolje tvoje oci gledace.
Shvatices da ima izlaza iz svake nedace.
I kad' cujes to hvala, opet negde izdaleka.

Znaces jako dobro, negde tamo sta te ceka.
Ja lutam dalje sam, sam do kraja sveta
i kad' me jednom ne bude, znaj da zivecu do veka.


(KOPERFILD)


Oseti ukus starih plocnika sto gazim, na stazi
hiljadu prepreka, pa prava rec ne vazi.
Pokazi mi, mozda ne znam, da l' sam suvise daleko.

Slepo verujem u bezdan, ovo uzalud sam ceko. (ma daj)
Znam da vredi svako slovo, koje kazem,
znoj cimanje i gaze, svakim danom sve je draze.

Danas sam ovde, sutra mozda ocesem ti rame.
Za nas i nase dane, novi stih je novi plamen.
K'o kamen su teske lazi, kad prica onaj sto ne zna.

Sta je bina, cemu sluzi? Veruj, ona je ta veza,
sto veze mene i tebe i sve repere sa scene.
Majk stisnust, ruke vlazne, krv kljuca tad' kroz vene.

Na kraju hvala za te reci koje mrze.
Suze ostavicu vama u zagrljaj da dopuze.
Sad' sam jaci nego ikad', cistog srca, imam ovo.

Sinu, porodici, braci, uvek ide svako slovo.

(SOLOW)


Vreme je da sou stane, da svetla se gase,
da zavesa padne, da se raziđu mase.
Od Dirty South-a slovo po slovo, Solow i dalje traje.
Svoje tajne sakrio, s druge strane medalje.

Ko me spozn'o -- spozn'o me, ko nije, jebi ga nije.
Ja sam dete betona, blejim tamo gde kisa lije.
Zbog jedne cure, zauvek nestale su iskre.
Kada pogledam ogledalo, vidim obraze ciste.
Sad' gasim mikrofon, na bis sve pozdravljam sa bine.

Na kraju price, nije kraj, vec prica dalje ide.
Ja idem svojim putem, iza kulisa se krijem.
Ostavio tragove, koje ces tesko da zbrises.
Na kraju zahvalan sam svima, cak i vama pizde,
jer zbog vas moje oci, sada drugacije vide.

Slomljena mi krila, pa ne letim kao pre visoko.
Mozes da zgazis mi srce, ali ne i ponos.