Волим када је велика справа,
лименка хладна, кад је снер канта,
а пица влажна, ја сам права реп глава,

и до краја бићу такав, не звао се ја Млата,
а и не зовем се тако, зовем се Влада,
али кога боли кара, за та срања.

Битно је да када ми микрофон укључе,
гледају ме ко да сам у струју укључен.
Јо, Брус ли репа класичан тепач,

када у питању је исти к'о да сиш'о сам са неба.
Нисам лирички лудак, али верујем у чуда,
јер чудо је кад неко успе из мог худа,

33 репрезента поновићу 100 пута,
мој рецепт за реп је нек' истина грува,
пута бит тврд к'о култура,

и добијеш андерграунд к'о да спуштам те у бунар.

имам тај реп за који кажу да је прави,

имам риспект баш од глава правих,
мрвим тај цвет у злу да га ставим,
имам нов текст а имам и брда старих,

за вас све којима реп нешто значи,
имам тај лек да се зауставе буљаши,
немам кеш али имам идеје у глави,

и ритам који куца и у срцу и на траци.
на 1 упадам на бит ко блесав,
на 2 сам већ ту и своје срање хефтам,

на 3 додам још једну тројку,
и одмах добијем моју омиљену бројку,
33 стил, 33 начина, 33 кићбло, западна капија,

овог града, његова болесна страна,
за фејкере сам као Дука дизел рак рана,
јер емсијеви су фенси ко риба у фијести,

па Стивену додам к'о Ћави Инијести,
па погледам шта је данас за јести,
2 загорела репера држим у рерни,

јер већ годинама нисмо аматери,
сачекај да чујеш шта држим у себи,
а већ неки кажу Млата изува к'о чича,

а јебено нисам ни почео да причам.