Idi, idi ptico crna,
na nju prospi 13 zrna,
da joj sreću pokvaris,

nikad da ne uda se,
i na rame vrati se


Leti, leti, ptico ruzna,
nek zauvek bude tuzna,
srce mi se skupilo, jos je volim nema sta,

al đavo ne oprasta.

Kriva je, sto srce vise nije jako,

sto sve se raspada polako,
sto nemam volje da prezivim.


Kriva je, za ovu moju crnu bajku,
sto sam u ovom zamku zivim,
kriva je, al kako da je krivim.